Ако желите да забавите (или нервирате) пријатеље, колеге на послу, дјецу и породицу, у наставку вам доносимо 20 интересантних чињеница које вјероватно нисте знали.
- Жирафе су 30 пута изложеније удару грома од људи. Постоји само пет документованих смртоносних удара грома на жирафе између 1996. и 2010. године. Али због популације врсте, која је у овом периоду износила само 140.000, то је отприлике 0,003 смртоносна удара грома на хиљаду жирафа сваке године. А то је 30 пута већи проценат смртности у поређењу са људима.
- Идентични близанци немају исте отиске прстију. Ипак не можете кривицу за своје злочине свалити на свог близанца. То је зато што околни фактори током развоја у материци (дужина пупчане врпце, положај у материци и стопа раста прстију) утичу на ваше отиске прстију.
- Ваш мозак се стално “храни” сам собом. Овај процес се зове фагоцитоза, гдје ћелије конзумирају мање ћелије или молекуле како би их уклониле из система. Не брините! Фагоцитоза није штетна, већ заправо помаже у очувању ваше сиве масе.
- Пијетао је једном живио 18 мјесеци без главе. Невјероватан подвиг пијетла Мајка забиљежен је још 1940-их година у САД. Преживио је толико дуго јер су му југуларна вена и већи дио можданог стабла остали углавном нетакнути, обезбјеђујући довољно функције мозга за преживљавање. У већини случајева, кока без главе умре у року од неколико минута.
- Ношење кравате може смањити проток крви до мозга за 7,5 процената. Студија из 2018. године показала је да ношење кравате може смањити проток крви до вашег мозга за до 7,5 процената, што може изазвати вртоглавицу, мучнину и главобоље. Такође, могу повећати притисак у вашим очима ако су превише затегнуте и одличне су за “ношење” бактерија.
- Најстарији пас на свијету живио је 29,5 година. Иако просјечна старост пса износи од 10 до 15 година, један аустралијски говедар преживио је до дубоке старости од 29,5 година.
- Најстарија мачка на свијету живјела је 38 година и три дана. “Кремаста пуфна” била је најстарија мачка која је икада живјела.
- Мрави немају плућа. Умјесто тога, дишу кроз спиракуле, девет или десет малих отвора, у зависности од врсте.
- Фудбалски тимови који носе црвене дресове играју боље. Боја ваше одјеће може утицати на то како вас други перципирају и промијенити како се осјећате. Преглед фудбалских утакмица посљедњих 55 година, на примјер, показао је да су тимови који носе црвени дрес боље играли на домаћим утакмицама од тимова у било којој другој боји.
- Пужеви имају зубе. Између 1.000 и 12.000 зуба, да будемо прецизни. Пужеве “зубе” ћете пронаћи по цијелом њиховом језику, налик на датотеку.
- Једна од 18 особа има трећу брадавицу. Трећа брадавица узрокована је мутацијом неактивних гена.
- Можете бити трудни, а да то не схватите. Криптичне трудноће нису толико неуобичајене, при чему 1 од 500 није препозната све до половине трудноће, а 1 од 2.500 није позната све док не започну порођајни болови.
- Ваши нокти расту брже током топлих љетних мјесеци. То је вјероватно због повећаног протока крви до врхова прстију.
- Животиње могу бити алергичне на људе. Животиње могу бити алергичне на наше мртве ћелије коже – перут. Ове алергијске реакције могу бити исте као и наше, укључујући тешкоће у дисању и иритацију коже.
- Не волите звук свог гласа због костију у глави. То је због тога што кости у нашој глави чине да наш глас звучи дубље.
- Највећи лептир на свијету има распон крила од 31 центиметар. Припада лептиру Крило краљице Александре, који се може наћи у шумама покрајине Оро, на истоку Папуе Нове Гвинеје.
- Најдуже што је неко задржао дах под водом је 24 минута и 37 секунди. Свјетски рекорд у задржавању даха под водом постигао је Хрват Будимир Шобат 27. марта 2021. године. Просјечна особа може задржати дах између 30 и 90 секунди.
- Стопа убистава расте љети. Да ли икада осјећате бијес или лоше расположење када је вруће? Па, нисте сами. Насилни злочини расту по топлијем времену, а у САД стопе убистава расту за 2,7 процената током љета.
- Шишмиши нису слијепи. Шишмиши заиста могу да виде, али и даље користе своју познату ехолокацију да би пронашли плијен.
- Не можете пресавити комад А4 папира више од осам пута. Како се број слојева удвостручава сваки пут, папир брзо постаје превише дебео и премали за савијање. Тренутни свјетски рекорд у савијању папира припада средњошколки Бритни Галиван из Калифорније, која је 2002. године успјела да савије 1,2 километра дуг комад тоалетног папира 12 пута.
Извор: Би-Би-Си
