Повећан број хибридних вукова у Европи пријети да доведе европског вука, као дивљу, генетски различиту животињу, у опасност од изумирања. Под хибридним вуковима подразумијевају се врсте које су настале укрштањем вукова и паса.
Током протекле двије деценије десеткована је европска популација вукова, док хибриди вукова, иако нису нова појава, нису били добро проучавани све до недавно, када је напредак у генетици омогућио да се докаже њихово постојање.
Стручњаци за њих објашњавају да постоји могућност да више долазе у сукоб са људима, истјерају чистокрвне вукове из њиховог станишта или смање одрживост будућег потомства, ометајући напоре да се оживи европска популација вукова, пише “Гардијан”.
Луиђи Ботани, водећи италијански експерт за вукове, каже да су у одређеним регионима хибриди постали ендемски, као у Тоскани, гдје чине 70 одсто популације вукова, док су на неким територијама сви вукови хибридни.
Поједини експерти су забринути да ће укрштање довести до трајног губитка посебних особина вука, преноси Танјуг.
“Ако сутра видим црно-бијелу животињу, са спуштеним ушима и дугим репом, а ви ми кажете да је то вук, заправо бих био разочаран. Не желим да видим вукове на тај начин”, нагласио је Ботани.
Експерти се слажу да, ради очувања европског вука, хибриди морају да мигрирају, док неки позивају на истребљење ове врсте.
“Убрзавамо процес који би могао да се догоди природним путем. То је као глобално загријавање, ми смо дужни да ублажимо такав утицај”, каже Валерија Салватори, стручњак за вукове, која је водила прву студију о хибридизацији широм Европе.
Процес истребљења покренуле су Аустрија, Пољска, Словенија и Швајцарска, док се групе за заштиту животиња у Италији боре да се врста спаси.
Упркос оваквом приступу неких земаља, врше се различита истраживања о потенцијалним добробитима укрштања, као што су отпорност на одређене болести којима су чистокрвни вукови подложни.
Извор: Политика
