Магазин

Како су стварно изгледале војсковође старог Рима?

„АИ претвара сваког Медитеранца у плавооког сурфера”, „Много су мање епски када су направљени од меса”, „Зашто нема ниједног црнца?”, само су неки од коментара пратилаца на Инстаграму, који су видјели како је вјештачка интелигенција реконструисала прошлост, направивши слике људи од статуа, претпостављајући како су вјероватно изгледали у стварности.

Фернмелдер, корисник интернет платформне Reddit, користио је вјештачку интелигенцију да реконструише реалистична лица познатих камених статуа из римског доба. На основу скулптура, АИ је успјела да створи визуално вјеродостојне портрете.

Ево још неколико запажених детаља:

Лице Јулија Цезара подсјећа пратиоце на чистог и уредног Тода Хауарда, оснивача Бетезда Гејм Студија.

Римски цар Август има изглед који подсјећа на Владимира Путина.

Хадријаново лице сугерише да је љубитељ руком прављеног маслаца и да води подкаст.

Реконструисана слика Нерва асоцира на глумца Шона Пена.

Како АИ може да оживи прошлост?

Вјештачка интелигенција је реконструисала лица римских војсковођа са познатих статуа, користећи напредне технике машинског учења, посебно методе дубоког учења. Ево како се то обично одвија:

АИ модели се обучавају на великим скуповима података који садрже слике лица. Ови подаци често имају ознаке које описују карактеристике лица, као што су облик очију, носа, уста и контуре лица.

Током обучавања, модели уче да препознају обрасце и карактеристике које су заједничке за људска лица. Они уче да разликују различите дијелове лица и како се они обично комбинују да би формирали јединствене изразе и облике.

Када се АИ модел обучи, може се користити за генерисање нових слика лица. Модели као што су ГАН (Generative Adversarial Networks) могу стварати нове слике које изгледају реалистично, али не одговарају ниједном стварном лицу.

У случају реконструкције лица са статуа, вјештачка интелигенција је користила постојеће информације о цртама и пропорцијама лица из скулптуре. Затим је применила научене обрасце, да би створила реалистичну реконструкцију лица, која би могла припадати особи која је моделирана у скулптури.

За реконструкцију се понекад користе и додатне технике попут 3-Дe моделовања и текстурирања, како би се побољшала реалистичност реконструисаних лица.

Овај процес омогућава вјештачкој интелигенцији да створи детаљне и вјеродостојне слике лица, било да се ради о потпуно новим лицима или реконструкцији лица са историјских умјетничких дјела.

Извор: Политика

Повезани чланци

Back to top button