Пробирљивост малишана није неуобичајена појава у многим домовима, али постоје мали трикови који омогућавају родитељима да дјеца конзумирају све намирнице.
Скоро да нема дјетета које повремено или стално не одбија да једе поједине намирнице. Та пробирљивост свакако може да има одређене посљедице, али исхрана дјеце не мора да буде фрустрирајућа како за малишане тако и за њихове родитеље. Зато се примјењују методе или мали трикови који омогућавају да малишан стекне навику да једе све што је потребно његовом тијелу у расту и развоју.
За утјеху је да проблем дјечије исхране у одређеном периоду одрастања буде актуелна тема у многим домаћинствима. Међутим, уколико одрасли брину о ономе шта сервирају дјеци, може се рећи да се већина дјеце ипак разноврсно храни, уколико се посматра период од недјељу дана. Док дијете довољно не одрасте да би схватило зашто је важно да једе све намирнице, ево неколико савјета како да спријечите непријатне сцене за столом:
Поштујте апетит дјетета: ако дијете није гладно, не треба га присиљавати да једе оброк или ужину. Исто тако, не треба га ни подмићивати, тјерати, захтијевати да поједе све из тањира. Ово може само да покрене или појача отпор код дјетета. Осим тога, на овај начин дијете може да повеже оброк са осјећајем анксиозности и фрустрације, што дефинитивно може да умањи његов апетит.
Служите мале порције: тиме се избјегава да психички утичете на дијете и стварате могућност да тражи више. Охрабрите дијете да тражи још уколико оно то жели.
Држите се рутине: служите оброке и ужине отприлике у исто вријеме сваког дана. То нека буде правило. Што се тиче напитака, можете му понудити и млијеко или стопроцентно воћни сок упоредо са храном, док је између оброка за дијете најбоље да се хидрира водом.
Стрпљење: мала дјеца често дирају или се играју новом храном, а можда ће чак и ставити ситне дијелове хране у уста, а затим их испљунути. Некој дјеци је потребно дуже вријеме да се навикну на нове намирнице. Не уводите одједном много нових намирница у исхрану дјеце, већ комбинујте нешто ново са нечим познатим. Дјечје непце различито је од непца одраслог и као такво знатно је осјетљивије. Некој дјеци се једноставно не свиђа укус, текстура, боја хране. Са друге стране, дијете може да одбија неке намирнице једноставно јер га подсјећају на негативан догађај, рецимо када су били болесни или их повезују са нечим што им се не свиђа.
Извор: Политика