Дигиталне платформе и модерне технологије представљају многе изазове, али могу довести до инспирације, осјећања повезаности и друштвене подршке, ојачати пријатељства међу тинејџерима, побољшати однос са родитељима.
Дигиталне платформе и модерне технологије представљају многе изазове. Држе људску пажњу преко свих граница и ослобађају неуротрансмитер допамин који подстиче да на мрежама проводимо много више времена него што смо намјеравали. И да, посебно за младе и адолесценте, платформе које почивају на визуелном култу могу значајно утицати на слику о свијету, себи и драстично утицати на самопоштовање.
Друштвене мреже, разне дигиталне платформе увезане са технолошким напретком и савременим технологијама су у модерном свијету приказане у најнегативнијем свјетлу. Нема струке која не указује на све лошији утицај, мјере се минути испред екрана, посебно младима, све се претвара у сурове чињенице о отуђењу, а напредак с друге стране нико ни не кочи нити зауставља.
Оквир за будући подстицај
Да ли постоје позитивни ефекти када је у питању ова тема? И да ли они могу да ублаже све негативне? Да избришу не могу, али је значајно да и само размишљање о проблемима из позитивног угла оријентисаног на рјешење може проширити начине на које можемо размишљати о дигиталним платформама.
Психолог Софи Џеник Боулс наводи да се треба залагати за школе без телефона и за то да се старосна граница за коришћење друштвених медија помјери на 16 година, као што је предложено у новој књизи „Анксиозна генерација” Џонатана Хејта. Поред тога, треба да размишљамо о томе како технологије могу да његују добробит, отпорност и снагу карактера код младих. Према њеним ријечима, морамо да знамо како изгледа здрава употреба технологије да бисмо је подстакли.
„Моје истраживање је засновано на оквиру позитивне психологије, која испитује начине на које можемо да живимо најбоље животе. Током протеклих десет година истраживала сам начине на које медији уопште, али и они нови као што су друштвени медији и компјутерски посредована комуникација, могу довести до среће и испуњења и веће повезаности са другима”, наводи психолог Џеник Боулс за „Psihology Today” истичући да су три кључне предности које би могле да буду благи напредак ка постизању позитивног гледишта на друштвене мреже.
Шта је позитивно у свему негативном?
Наиме, истраживање је открило да људи од 18 до 34 године перципирају да дигитално напредују више од старијих. Они су посебно назначили да се осећају повезаније када комуницирају дигитално и да су укључени у позитивно друштвено поређење више него старији.
Такође, као позитивна ствар наводи се да мреже могу да доведу до инспирације и позитивних ефеката за добробит шире друштвене заједнице.
“Преглед улоге друштвеног поређења на друштвеним медијима од стране једног од мојих колега са Универзитета у Нирнбергу показује да друштвено поређење може довести до благостања за одређене људе под одређеним условима. На примjер, једна од мојих студија је показала да када студенти дијеле инспиративни садржај на „Фејсбуку” са другима, с временом осјећају више љубави и саосјећања према другима. У другој студији открили смо да је инспиративно коришћење друштвених медија и онлајн видео-записа, али не и укупно вријеме проведено на друштвеним мрежама, позитивно повезано са свакодневним искуствима захвалности, страхопоштовања, виталности и социјалне мотивације и понашања. И истраживање института Шефилд у Великој Британији показује да је већа вјероватноћа да ће друштвено поређење на „Инстаграму” довести до инспирације када се адолесценти упоређују са сличним људима, умјесто са инфлуенсерима”, каже Џеник Боулс објашњавајући и да друштвене мреже више рађају пријатељства, него што их уништавају.
Извор: Политика