Црна кафа је освјежавајући напитак којим многи од нас започињу дан, а који припремамо (са задовољством) кувањем у води самљевене пржене кафе. Вријеме деведесетих прошлог вијека је давно иза нас, као и онај опојни мирис кафе из безброј малих пржионица који се пружао широм наших градова и насеља. Наши родитељи и њихови родитељи од припреме кафе правили су цио један ритуал, од пржења, мљевења до кувања и наравно густирања.
Данашњи темпо живота је знатно бржи јер су прва два корака готово ишчезла, остављајући да се питамо шта нам све произвођачи кафе самељу у кесици, коју отворимо и кувамо, за наш јутарњи напитак.
Чињенице су јасне: кафа дјелује стимулативно на централни нервни систем, као и на кардиоваскуларни систем. Најбитнији састојак кафе је алкалоид – кофеин, којег у кафи има око 1,5 одсто. Шоља турске кафе садржи око 165 мг кофеина, еспресо око 130 мг, инстант око 70 мг.
Граница дозвољеног уноса кофеина је 300 мг. Кофеин поспјешује менталну функцију, утиче на рефлексе, концентрацију и прецизност, па није ни чудо што је кафа толико популарна као јутарњи напитак. Дејство кофеина се дуго задржава, а почиње већ после пет минута од испијања. Садржај кофеина опада на половину од три до шест часова од момента испијања кафе, а на четвртину за још толико. Особама са сниженим крвним притиском препоручује се једна до две шољице кафе дневно јер кафа подиже крвни притисак. Тако већ после пола сата од испијања кафе расте крвни притисак, који опада тек након три сата.
Већа количина кофеина, дакле већи број шољица кафе, изазива раздражљивост, хипертензију и тахикардију, као и несаницу.
Зависност од кафе је зависност од кофеина. А ако кафу попијете на празан желудац долази до појачаног лучења желудачног сока који делује на слузницу и изазива непријатан осјећај бола.
Уобичајено је да кафу пијемо са шећером и (или) млијеком. Танин из кафе и казеин из млијека спајају се у танат-казеин, једињење које је нераствориво у желуцу. Млијеко, дакле, успорава сварљивост кафе, а и ресорпција кофеина се успорава. Због тога се не препоручује комбиновање кафе са млијеком.
Кафом су се бавиле многе студије, па је утврђено да постоји директна зависност између инфаркта миокарда и количине попијене кафе. Особе које пију више од шест шољица дневно имају 60 одсто већу вјероватноћу да оболе од инфаркта у односу на оне које не пију кафу. Умјерене количине од једне до двије шољице дневно нису велики фактор ризика. Утицај овог црног напитка на срце је двојак: позитивно је што кофеин шири коронарне крвне судове, али негативно је то што стимулише срчани рад и тиме повећава потрошњу кисеоника, па овај ефекат превладава над позитивним. Обољелим од исхемијске болести срца, артериосклерозе, стенокардије – кафа се забрањује. Гојазним особама и дијабетичарима кафа се не препоручује јер се сматра да кофеин повећава жудњу за шећером, а такође он троши витамине Б комплекса, калијум и цинк из организма.
Кафа је диуретик, па особе које претјерују са уносом (седам-осам шољица дневно) могу да пате од затвора усљед губитка течности у цревима. Кафа се још не препоручује особама које пате од кожних обољења (екцеми, акутни дерматитис), болести попречно-пругастих мишића, повећане активности штитне жлезде, глаукома, дијареје и гихта.
Дјеца, труднице и дојиље никако не би требало да пију кафу.
Извор: Политика