На данашњи дан 1877. године у Београду рођен је Јован Скерлић, књижевни критичар и историчар књижевности који је оставио трајан допринос нашој науци о књижевности.
На Филозофски факултет Велике школе у Београду уписао се 1895. године, а главни предмет – француски језик са књижевношћу предавао му је Богдан Поповић који ће извршити велики утицај на њега.
Докторирао је у Лозани 1901. године са тезом „Јавно мњење у Француској према политичкој и социјалној поезији од 1830. до 1848“.
Био је професор историје српске књижевности на Београдском универзитету и дописни члан Српске краљевске академије. Као члан Самосталне радикалне странке био је посланик у Народној скупштини. Сарадник је, а потом и уредник “Српског књижевног гласника”, једног од најзначајних српских књижевних часописа.
Већ на другој години студија, 1897. године, освојио је награду за израду светосавског рада: “Упоредна оцјена Отела и Максима Црнојевића” и добио оцене да је рад на нивоу зрелог и компетентног теоретичара. Круна његовог рада је “Историја нове српске књижевности” коју је завршио два мјесеца прије преране смрти, 1914. године. Бранко Лазаревић је говорио да је Скерлић тако предано и посвећено радио као да је осјећао да га чека кратак живот.
Извор: Библиотека Матице српске
