Италијански градитељ виолина Ђузепе Гварнери /1698-1774/, уз Антонија Страдиварија највећи мајстор израде класичних виолина, умро је 26. новембра 1744. године.
Његове виолине дуго нису биле запажене, али их је популарним учинио чудесни виолиниста Николо Паганини.
Ђузепеа многи сматрају најквалитетнијим градитељем виолина из породице Гварнери.
Он је на своје виолине стављао акроним ИХС и латински крст.
Његови инструменти радикално су одступали од породичне традиције, па је временом изградио властити стил, који многи стручњаци сматрају другим по квалитету након Страдиварија, мада је по некима био чак и бољи.
Испочетка је градио виолине под великим утицајем старије брешанске школе, нарочито Ђованија Паола Мађинија, од ког је преузео нацрт и масивну конструкцију виолине, јер је желио да добије што савршенији звук, а визуелни изглед му није био толико важан.
Из његове радионице изашло је око 150 виолина различитих величина и модела, јер је стално експериментисао.
Од средине 18. вијека појавило се мноштво гудачких инструмената који су лажно приписани Гварнерију.
Једна од карактеристика његових инструмената је необична мрља на задњем дијелу која се протеже паралелно на обје стране инструмента.
На његовој виолини “Ил Каноне Гварнеријус” из 1743. свирао је славни Николо Паганини, а и чувени Јехуди Мењухин имао је његову виолину из 1742. године.
Извор: Срна