Писац, филозоф и педагог Димитрије Обрадовић /1739-1811/, познат по монашком имену Доситеј, први српски министар просвјете и једна од значајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. вијека, умро је 28. марта 1811. године.
Напустивши манастир, Доситеј је много путовао као приватни учитељ, научио више страних језика, студирао на неколико европских универзитета и био најобразованији Србин свог времена.
Он је на позив вожда Карађорђа дошао у Србију 1806. године, те 1808. организовао Велику школу у Београду.
Као први попечитељ просвештенија /министар просвјете/ у Србији, Доситеј је знање и идеје уносио у народ да би га ослободио заосталости и упутио ка напретку.
Он је био присталица употребе народног језика у књижевности и писао је тим језиком, а залагао се за ослобађање жена ропске потчињености, у складу са најнапреднијим идејама Европе тог времена.
Отварао је Србији врата у европску културу и створио основу модерне српске књижевности.
Насписао је “Живот и прикљученија”, “Басне”, “Христоитију”, “Совјете здраваго разума” и “Собраније”.
Извор: Срна