Нобеловац Хајнрих Теодор Бел /1917-1985/, њемачки писац и свјетски класик, мајстор кратке приче, умро је 16. јула 1985. године.
Његова дјела су романи “И не рече ни ријечи”, “Кућа без чувара”, “Билијар у пола десет”, “Мишљења једног кловна”, “Групна слика са дамом”, збирке приповједака “Путниче, наиђеш ли у Спа…” и “Сабрано ћутање доктора Муркеа”, те приповијетке “Воз је био тачан”, “На крају службеног пута” и “Изгубљена част Катарине Блум”.
Бел је био један од ријетких младих Нијемаца који се није прикључио Хитлеровој омладини, због чега је регрутован већ почетком Другог свјетског рата и провео шест година на три фронта.
Он је рањен четири пута, а крајем рата био је заробљен и депортован у амерички логор у Француској. У разорени Келн вратио се 1945. године, када се уписао на студије.
На почетку свог књижевног рада Бел описује безнадежност живота војника, те неподношљиву окрутност коју је доживио док је служио војску. Касније је почео да пише и о стварности модерног њемачког друштва.
Бел је предавао на Франкфуртском универзитету и био активан учесник политичког живота Њемачке.
Извор: Срна
