Један од највећих српских сликара Јован Бијелић /1886-1964/, представник колористичког експресионизма, рођен је на данашњи дан – 19. јуна – 1886. године у Ревенику, у тадашњој Аустругарској, а данас БиХ.
Бијелић је био члан Српске академије наука и умјетности.
Он је студирао у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу, а био је сценограф Народног позоришта у Београду, граду у којем је живио до смрти 1964. године.
Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције.
Бијелић је прошао неколико фаза, у којима је изражен утицај кубизма у скулптурској концепцији чврсто моделоване форме и шкртости палете, а потом је под утицајем фовизма стварао колоритна дјела изузетне сочности и чулне експресије.
Он је имао приватну школу из које је изашао низ сликара.
Најпознатија дјела Јована Бијелића су: “Портрет девојке”, “Купачица”, “Јајце”, “Кћи уметникова”, “Двориште”, “Женски акт”, “Сарајево” и “Портрет старице”.
Прва самостална Бијелићева изложба одржана је 1917. године у Сарајеву, а друга 1919. године у Загребу. Он је учествовао на многим колективним изложбама.
Његова дјела налазе се у више музеја и галерија, међу којим су Музеј савремене уметности и Народни музеј у Београду, те Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду.
Добитник је великог броја сликарских награда. Бијелић је један је од оснивача и припадника сликарских група “Облик”, “Самостални” и “Независни”.
Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу. У београдској општини Вождовац постоји улица која носи име Јована Бијелића.
Извор: Срна
