Српско учено друштво изабрало је 13. јуна 1876. године сликарку Катарину Ивановић за прву жену академика.
Катарина Ивановић /1811-1882/ учила је сликарство у Пешти и Бечу. Једно вријеме живјела је у Паризу и Београду, а потом се вратила у родни Секешфехервар, у Мађарској, гдје је остала до смрти.
Ивановићева је сликала портрете, историјске жанр-композиције и са посебним успјехом – мртву природу.
Неке њене слике попут “Портрета књегиње Персиде Карађорђевић”, “Аутопортрета” и “Корпе са грожђем” међу најбољима су у српском класицизму.
Катарина Ивановић рођена је у породици српског грађанина и трговца у Веспрему, у Аустријском царству. Без обзира на то, Ивановићева је била велики српски родољуб.
Она је 1879. године поклонила београдском Народном музеју 15 слика и друге ријеткости, међу којима и свој аутопортрет.
Позната су два њена аутопортрета која су доспјела у Народни музеј. Матица српска јој се, такође, обраћала, тражећи њене слике за своју збирку.
Одушевљен Катаринином љепотом и интелектом, у оно вријеме веома популарни пјесник Сима Милутиновић Сарајлија посветио јој је спјев “Троје-сестарство”.
Ивановићева је преминула 1882. године. На иницијативу Друштва пријатеља Народног музеја, њени посмртни остаци су 1967. године пренесени у Београд и сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу.
Извор: Срна
