На данашњи дан 1899. године, у предграђу Лондона, у строгој католичкој породици рођен је славни енглески редитељ Алфред Хичкок.
У младости на њeга је највећи утицај имао Едгар Алан По.
Остварио је немјерљив утицај на филмске ствараоце који су дошли послије њега, па се оправдано сматра једним од најутицајнијих редитеља у историји филма. Као три најбитније ствари да се направи добар филм истицао је: сценарио, сценарио и сценарио.
Био је познат по избјегавању клишеа, ефекту неизвјесности, црном хумору, психолошким играма, изразитој ликовности својих кадрова, контрасту између свјетлости и сјенке, честој употреби неколико мотива, попут присуства броја 13 у готово сваком филму, по томе што се сам појављивао, као у пролазу, у својим филмовима, што је бирао плавуше “ледене” љепоте за главне улоге, а на почетку филмова, одмах послије шпице, често је стављао неки драматичан кадар.
До 1939. стварао је у Енглеској, а након тога у Америци. У својој родној земљи прве кораке у седмој умјетности направио је дизајнирајући плакате за нијеме филмове, затим је радио као асистент редитеља, све док 1925. није режирао свој први самостални, нијеми филм „Врт задовољства“, а 1929. и свој први звучни филм „Уцјену“.
Његов филм из 1940. године, “Ребека” овјенчан је Оскаром у категоријама за најбољи филм и за најбољу фотографију, а као редитељ био је номинован пет пута, да би тек 1968. добио почасног Оскара.
Са више од 50 филмова заслужено је заузео истакнуто мјесто у историји свјетске кинематографије.
Многе од његових филмова знате: „Птице“, „Психо“, „Сјевер-сјеверозапад“, „Озлоглашена“, „Позови М ради убиства“, „Прозор у двориште“, „Вртоглавица“, „Човјек који је превише знао“.
Београд је посјетио 1964. године када је српској публици премијерно приказан његов филм “Сјенка сумње”. Кажу да је у дворани Коларчевог универзитета добио, до тада незапамћен, аплауз.
Осим што је правио култне филмове написао је и неке књиге: “Тајна дворца страве”, “Лобања која говори”, “Сабласни смјех”… Као и у филмовима, и у њима се, барем на кратко, појављује лик који се зове Алфред Хичкок.
Извор: Библиотека Матице српске