На данашњи дан прије 145 година у Даљу је рођен Милутин Миланковић, великан српске и свјетске науке, математичар, геофизичар, грађевински инжењер, климатолог, астроном… Имао је и бројна интересовања изван науке, а посебно су га привлачили музика и књижевност.
Породица Миланковић која је у Даљ дошла крајем 17. вијека дала је српском јавном, културном и научном животу неколико значајних имена. Милутин Миланковић је докторат из техничких наука стекао у Бечу 1904. године и тиме постао први Србин са докторатом из ових наука. Од 1909. године предаје на Београдском универзитету на катедри за примењену математику, а од 1926. до 1928. године био је декан Филозофског факултета.
Један кратер на тамној страни Мјесеца носи његово име, као и један кратер на Марсу и астероид који је 1936. године открио астроном Петар Ђурковић. Европско геофизичко друштво 1993. установило је медаљу „Милутин Миланковић” која се додјељује научницима за изузетне заслуге у проучавању и моделирању климе.
Унеско је 2009. годину, поводом 130. годишњице његовог рођења, прогласио Миланковићевом годином. Његово животно дјело “Канон осунчавања Земље” руски и амерички научници су 1995. године прогласили за једно од најзначајнијих научних дјела 20. вијека. Дао је непроцјењив допринос у климатологији, проучавању помјерања полова и промјенама Земљине површине током њене историје, реформи календара, у статици и грађевинским прорачунима…
Био је почасни члан Матице српске. У „Љетопису Матице српске“ објавио је 1926. први чланак из популарне науке и до краја живота радио на популаризацији науке. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1920, а редовни 1924. године. У три мандата био је потпредсједник Академије.
Извор: Библиотека Матице српске