На данашњи дан 1919. у Торину је рођен књижевник Примо Леви. Његово потресно књижевно дјело дало нам је свједочење из прве руке о ужасима Холокауста. Докторирао је хемију у јулу 1941. године и тада је у његовој дипломи први пут истакнуто да је Јевреј.
Прикључио се партизанима и крајем 1943. био ухапшен, а како приликом саслушања није крио своје јеврејско поријекло депортован је у Аушвиц. Послије 11 мјесеци пакла од укупно 650 Италијана у Аушвицу био је један од само 20 преживјелих логораша.
Рекао је: „Јеврејин сам постао у Аушвицу. Свијест да се осјећам другачијим ми је наметнута. Неко је без икаквог разлога одлучио да сам ја другачији и инфериоран. Као природан одговор на то, свих тих година осјећао сам се другачији и супериоран.“
Преживио је највише захваљујући свом образовању, јер је као хемичар радио у лабораторији Аушвица.
Писање му је помагало да се до одређене мјере бори са сјећањима. Његово дјело је опомена за човјечанство. Говорио је да ће увијек бити злих људи, али да су „чудовишта они који стоје и гледају.“ Истицао је да су му Дантеови стихови из „Божанствене комедије“, које је знао напамет, помогли да преживи у Аушвицу.
Међутим, питање зашто је баш он преживио које је себи све чешће постављао наметнуло му је неиздржив осећај кривице и 1987. је окончао сопствени живот. Ели Визел је тај чин прокоментарисао ријечима да је Примо Леви већ умро у Аушвицу четрдесет година раније.
Извор: Библиотека Матице српске