На данашњи дан 1899. године у сиромашној породици у Трбуњу код Блаца рођен је књижевник и новинар Раде Драинац (право име Радојко Јовановић).
Био је, како је Стеван Раичковић рекао: „велики ковач своје несреће, али и још већи неимар на тлу српске поезије“.
Након завршене основне школе у Блацу родитељи га шаљу на обућарски занат у Прокупљу, али га напушта и уписује гимназију, прво у Прокупљу, а затим у Крушевцу. Као средњошколац прелази Албанију са српском војском 1915. године. Наставља школовање у Француској, а у Србију се враћа у прољеће 1919. године.
У Париз одлази 1927. и у једном биоскопу свира у оркестру који прати нијеме филмове, али се усљед болести вратио у Србију 1929.
Репортерски и путописни извјештаји са југословенских простора и из иностранства (Грчка, Француска, Чехословачка, Пољска, Аустрија, Бугарска…) биће му главни извор прихода. Покретао је и уређивао часописе: „Хипнос” („мјесечну ревију за интуитивну умјетност“), „Ново човјечанство”, „Фронт”, „Слика актуелних догађаја”, „Нова бразда”.
Иако оболио од туберкулозе мобилисан је 194. Због сарадње са Народноослободилачким покретом четници у Блацу осуђују га на смрт, али на молбу виђенијих Топличана је пуштен. Болест напредује и умире 1. маја 1943. у Државној болници у Београду.
Сахрањен је на парцели 38, гроб 509, на Новом гробљу у Београду. У регистру овог гробља под мјестом становања пише: „Без улице и броја“, а у рубрици „најближи сродници“ стоји податак да није било сродника на сахрани. Глумац Миливоје Живановић рецитовао је његову пјесму „Нирвана“. Почев од 1966. у Народној библиотеци „Раде Драинац“ у Прокупљу одржавају се „Драинчеви књижевни сусрети“, а награду која носи његово име ове године је добио књижевник Дејан Алексић. Говорио је да “Поезија није морал, али њено стваралаштво треба да буде морални акт. Морални акт у смислу нефалсификовања свега што лежи у нама!”
Извор: Библиотека Матице српске