На данашњи дан 1811. године рођен је Вилијам Мејкпис Текери, један од највећих енглеских писаца викторијанског доба, чувен по жестокој критици енглеског друштва свог доба. Рођен је у имућној породици у Калкути, гдје је његов отац радио као високи чиновник Британске источноиндијске компаније.
Након очеве смрти, као шестогодишњак, одлази са мајком у Енглеску, уписује се у школу гдје добија, како је сам рекао „мало хљеба, а много батина“. Студије у Кембриџу напушта 1830. и путује у Париз и Вајмар. У Вајмару се дружио са Гетеом и темељно упознао њемачку књижевност. У Лондону је судирао права, потом сликарство у Паризу.
Како је 1832. наслиједио огромно очево имање почиње са разним пословним пројектима, али након банкротства банке у коју је уложио већи део капитала враћа се књижевном стварању уз ријечи да је „потребно починити низ глупости да би човјек постао паметан”.
Од 1837. радио је као професионални новинар. Свјетску славу стекао је романом „Вашар таштине“ који је првобитно излазио у мјесечним наставцима током 1847. и 1848. године. Овим романом шокирао је тадашње викторијанско друштво због искреног описа друштвене стварности. Од 1851. године држао је јавна предавања о енглеској књижевности, а одлазио је и у САД.
Без околишања је нападао енглеско високо друштво, прије свега њихово лицемјерство и егоизам, критиковао је и цркву, школу, парламент, умјетност и науку свог доба, кроз призму сатире и пародије. Значајно је утицао на развој енглеског романа 19. вијека.
Његова збирка есеја „Књига о снобовима“ објављена 1848. расвјетљава природу снобизма на такав начин да је и данас актуелна. Дефинисао је сноба као особу која се понизно диви ономе што не разумије и исто тако понизно диви ономе који понижава.
Извор: Библиотека Матице српске