Сајам књига отворен је синоћ на Тргу Републике Србије у Источном Новом Сарајеву, у организацији Матичне библиотеке Источно Сарајево, под покровитељством ове локалне заједнице.
Сајам је отворио замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево Александар Костовић након чега је услиједила бесједа пјесника Ђорђа Сладоја “Под дигиталном опсадом”.
Сладоје је истакао да је у кризи читав свијет због бруталне јагме око профита, те додао да књига не доноси профит, односно не доноси га брзо, јер је обрт духовног капитала спорији, али да је добит загарантована.
Он је нагласио да су сви, не само писана ријеч, под дигиталном опсадом, јер технологија тако галопира, да се не зна шта ће од људи направити, тако да је разумљив страх, да ће класична књига доћи на удар.
“Има и оних песимиста који сматрају да ће таква књига нестати и да ће прећи на екран, тамо гдје се ни најобразованији и најспретнији не могу снаћи, шта је ту важно, а шта није”, рекао је Сладоје.
Он је истакао да је књига важна, јер је српска култура, као и европска, култура књиге, те додао да је разумљив страх да ће вјештачка интелигенција, када се исцрпе људски ресурси, направити од човјека технолошки вишак, а таквом човјеку неће бити до књиге, до оних који је пишу и који је штампају.
Према његовим ријечима, књигу неће уништити компјутерски програмери, већ програмери школских програма који из тих програма избацују најбоље и највредније домаће писце, а на њихово мјесто стављају непровјерене текстове, сумњивог квалитета.
“Тако се дјеци ускраћује могућност да се у тим формативним годинама сусретну са великом аутентичном књижевношћу, која им омогућава да разликују жито од кукоља”, рекао је Сладоје новинарима, те додао да је дегутантна прича о кризи књижевности, посебно поезије.
Он је навео да књиге данас пишу сви, од бивших политичара, официра, полицајаца, до криминалаца, естрадних звијезда, новинара, водитеља, те додао да оне имају публику, али да је њихова вриједност сумњива.
Сладоје је изразио увјерење да, уколико генетички инжињеринг не направи “новог човјека”, никада неће нестати оних који имају потребу да пишу и да ће увијек бити оних који ће то жељети да прочитају.
Директор Матичне библиотеке Наташа Кулашинац рекла је да Источно Сарајево има капацитет за овакву манифестацију, што доказује велики број излагача, али и посјетилаца.
Према њеним ријечима, за посјетиоце Сајма који траје наредна четири дана, биће организоване књижевне и поетске вечери.
“Имамо око 10 излагача који махом промовишу издавачку дјелатност Републике Српске и то нам је био циљ, а када је ријеч о излагачима, то су издавачке куће – Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Имприматур, Милкић издаваштво, Валкира издаваштво“, навела је Кулашинчева.
Према њеним ријечима, ту су и библиотеке које се баве издавачком дјелатношћу – Матична библиотека, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, те Народна библиотека Пале, књижари који се баве дистрибуцијом књига које објављују најпознатије издавачке куће из региона, као и Српско просвјетно културно друштво “Просвјета” из Сарајева.
Замјеник начелника Источног Новог Сарајева Александар Костовић рекао је да је Сајам књига, четврту годину заредом организован у оквиру манифестације “Љето у Источном Новом Сарајеву” и истакао да је поносан што прераста у традиционалан догађај.
Костовић је додао да је у оквиру Сајма организована радионица за најмлађе, “Шарена совица”, како би био што садржајнији, те позвао грађане ове локалне заједнице, али и сусједних општина да посјете Сајам.
Директор Народне библиотеке Пале Бојан Чворо рекао је да ће се ова културна установа на Сајму представити са својих 15 издања, те изразио наду да ће оставити добар утисак на посјетиоце, као што је то било и претходне три године.
“Из године у годину повећавамо издаваштво и трудимо се да се што више приближимо читалачкој публици која је и захтјевна, када је ријеч о нашим издањима”, рекао је Чворо, те истакао да у наредна два мјесеца планирају да издају два нова дјела.
Радиницу за дјецу “Шарена совица” организује Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, јер је дјелатност ове установе посвећена дјеци, односно бави се дјецом и дјечијим радом.
Илустратор у Заводу Наталија Радовановић, која је академски сликар, показала је дјеци предшколског узраста на који начин се раде слике и илустрације, односно основне ликовне елементе као што су линија, боја, текстура.
Данас, другог дана Сајма, на Тргу Србије биће одржана промоција “Екс-Ју рок енциклопедије 1960-2023”, коју је приредио Петар Јањатовић, те предавање Дарка Ковачевића “Умјетност приповиједања: сјећање на Пола Остера”.
Извор: Срна
Фото: Матична библиотека Источно Сарајево
